Vladimir Jojić – kele

Macpup 5.11 – derivat Puppy Linux-a

Linux za poneti, hardverski nezavistan

Instalacija na USB flash, eksterni hard disk

„Tako sićušan, jednostavan, brz…“, reči kojima je tvorac Puppy Linux-a Barry Kauler opisao svog psa, čivavu po imenu Puppy, savršeno su odgovarale sistemu koji je kreirao i po tom psu ova, sve popularnija verzija Linux-a dobila je ime. Osobine koje Puppy Linux izdvajaju u posebnu kategoriju i čine ga veoma popularnim jesu: ekstremno niska hardverska zahtevnost, hardverska nezavisnost, mala fizička veličina (live CD ISO slika sa sistemom i paketom osnovnih programa ima veličinu 130MB), velika brzina rada, simpatično radno okruženje, mogućnost prilagođavanja ličnim potrebama uz veliku slobodu pri podešavanjima, pri odabiru i instalaciji dodataka…

Jedan od derivata Puppy Linux-a, koji mi je zapao za oko i čim sam ga ugledao poželeo da ga preuzmem i instaliram, jeste Macpup. Za verziju 5.11 kao osnova poslužio je Puppy Linux 5.11, uz sistem dolazi preinstaliran gotovo sav softver kao i uz klasičan Puppy, postupak instalacije na HDD, USB flash ili neku drugu vrstu memorije je identičan, za instalaciju dodatnih paketa i programa tu su Quickpet i Puppy Package Manager, brzina i stabilnost u radu su odlični…

Izgled i opšti utisak

Najveća razlika između Puppy Linux-a i Macpup-a je u radnom okruženju, tačnije menadžeru prozora, jer meni nikako nije jasno koje radno okruženje Puppy koristi. Ako se na Macpup instalira XFCE, dobije se klasičan Puppy izgled. Dok klasičan Puppy koristi GTK i JWM, Macpup koristi Enlightenment E17, menadžer prozora koji, pored što ulepšava okvire prozora, sadrži mnoštvo biblioteka koje se mogu koristiti za razne namene, kako bi korisnik mogao radnu površ što bolje prilagoditi sopstvenim potrebama. Od modula i gedžeta, koji se mogu postaviti bilo gde na ekranu, može se pronaći skoro sve što je potrebno, korisno i beskorisno, od task menadžera, vremenske prognoze, zauzetosti hard diska, pokretača programa, do efekta vatre, padanja snega i sićušnih pingvinčića koji bauljaju po ekranu… Gedžeti se mogu grupisati u tzv „Shelves“, tj objekte koji se postavljaju u određeni deo ekrana (po ivici) i mogućnosti prilagođavanja su neograničene. Generalno, princip rada okruženja dosta podseća na KDE i Plasmoide, animacije i sam dizajn veoma su dobro urađeni i prijatni za oko. Nije potrebno napominjati mogućnost promene teme, ikonica, kursora, wallpaper-a, gde bih izdvojio mogućnost podešavanja pozadine za svaku virtuelnu površ posebno.

Instalacija

Odličan izgled na stranu, ako se pozabavimo mogućnostima i upotrebljivosti samog sistema, svako ko isproba Puppy Linux ili neki od njegovih derivata ostaće oduševljen. Ako se planira instalacija na eksterni HDD ili USB flash memoriju, dovoljno je pripremiti particiju ili USB memoriju od 1GB, mada bih preporučio od 2GB. Instalacija može da se obavi na više načina, a ukoliko se odabere kreiranje butabilnog medija, ovako instaliran sistem može da se pokrene sa bilo kog računara koji podržava butovanje sa USB-a. Instaliran sistem za svoj rad najviše koristi RAM memoriju, a sva podešavanja, kao i naknadno instalirani programi, mogu biti snimljeni u poseban „Macpupsave“ fajl. Ukoliko se ne odredi fajl za smeštanje sesije, sistem će raditi poput Live CD-a, svaki put će učitati podrazumevana podešavanja… Veličinu i lokaciju fajla korisnik sam određuje, a postoji mogućnost naknadne promene veličine. S obzirom da se pri svakom podizanju sistema ovaj fajl mora pročitati, a pri izlasku iz sistema ponovo upisati, ako se koristi USB flash za početak bih preporučio da se odredi 256MB, dok kod instalacije na HDD može slobodno da se odabere 1GB ili više, jer je brzina pisanja na USB memoriju mnogo manja i što se više odredi više vremena će trebati da bi se fajl upisao. Najviše prostora u tom fajlu će zauzimati naknadno preuzeti programi, ukoliko će se sistem koristiti samo ponekad, za backup drugog sistema, čišćenje od virusa i slično, može se odabrati 64MB, pa čak i 32MB… Ja sam naknadno instalirao GIMP, Firefox, Pidgin, Cinelerra, Songbird, VLC player,  Google Picasa-u, Foxit Reader, podršku za Flash, JAVU i još neke sitnije pakete, trenutno je popunjeno nešto više od 600MB prostora.

Ono što je posebno zanimljivo i korisno za korisnike koji često nešto isprobavaju i menjaju, kada se jednom sve lepo instalira i podesi taj „Macpupsave„ fajl se može bekapovati. U slučaju naknadnog pada sistema ili nestabilnosti Enlightenment-a, dovoljno je zameniti postojeći „Macpupsave„ fajl onim bekapovanim i sve se vraća na stanje kakvo je bilo…

Hardverska nezavisnost

Macpup, kao i Puppy Linux, je hardverski nezavistan sistem, što znači da u jednom momentu može da radi na Intel platformi sa ATI grafičkom karticom i monitorom od 22″, zatim da se pokrene sa netbook-a sa ekranom 11″ i na kraju da se pokrene na AMD platformi sa NVidia grafičkom i CRT-om od 17″… Kada se Puppy koristi samo na jednom računaru i pri sledećem podizanju sistema nema izmene u hardveru, podizanje sistema se obavlja veoma brzo, bez pitanja i podpitanja kao što je bio slučaj sa starijim verzijama sistema. Ako se sistem nalazi na prenosnom medijumu (eksterni HDD, USB flash) i često se pokreće na različitim platformama, sistem će se za nijansu sporije podizati i pri detekciji hardvera korisniku će biti ponuđeno uglavnom samo da konfiguriše rezoluciju ekrana. Ono što me je posebno iznenadilo je da su prilikom prvog pokretanja zvuk i mrežna kartica bili u startu prepoznati i spremni za rad, tj nije bilo potrebno naknadno konfigurisati zvučnu i mrežnu karticu, što je bio slučaj sa ranijim verzijama sistema. Za podešavanje bežične konekcije postoje čarobnjaci preko kojih sam siguran da se može uz par klikova mišem sve podesiti…

Upotrebljivost sistema

Puppy Linux je u poslednje dve verzije pokazao veliki napredak po pitanju upotrebljivosti, od tamo nekog čuda od sistemčića koji može da se smesti na flash od 512MB i koristi samo kada je neophodan, prerastao je u sistem koji je zadržao sve osobine koje ga čine posebnim, ali sada može bez problema da se prihvati i koristi kao primarni ili sekundarni sistem. Ovo je, naravno, subjektivno mišljenje za koje smatram da ga dele mnogi korisnici koji su isprobali sistem. Pored softvera koji dolazi preinstaliran postoji mnoštvo poznatih programa raznih namena koji se mogu naknadno instalirati i normalno koristiti. Podrazumevani menadžer fajlova je ROX-Filer, ali bih izdvojio i emelFM2, sa kojim sam se slučajno susreo i dopao mi se. Za office&net tu su AbiWord, Gnumeric (koji otvara i xlsx fajlove, ali nije preporučljivo snimanje u taj format), Firefox, Foxit Reader, Thunderbird, Chromium, Opera, Pidgin, Skype, podrška za Javu, Adobe Flash… Ukoliko je potrebno, i instalacija OpenOffice.org se podrazumeva, ali zauzima dosta resursa. Od programa raznih namena mogu se instalirati Songbird (odličan audio plejer), Picasa (pregled i rad sa slikama), VLC player (video plejer), Google Earth, WINE, razni napredniji alati, kao što su GIMP (obrada slika), Inkscape (vektorsko crtanje), Cinelerra (video editor), Avidemux (video konverter), Audacity (audio editor), Kompozer (WEB sajt menadžer), Transmission (bittorent klijent), FileZilla (FTP klijent), Blender (3d modeliranje i animacije)… Osim što sam nabrojao poznate i često korišćene programe, za većinu njih postoje alternative dostupne za instalaciju.

Zaključak

Ukoliko ste korisnik Puppy Linux-a ili ste imali prilike da ga isprobate, toplo preporučujem Macpup. Za korisnike koji koriste više računara, na raznim lokacijama, ovaj sistem „za poneti“ je idealan jer bukvalno sve podatke , programe, postavke i sistem u kompletu nosite sa sobom, pogotovo ako se instalira na eksterni hard disk. Sistem ima jako niske hardverske zahteve, radiće bez problema na Pentium 3 računarima… Ako  Vam se sistem u celini dopada, osim Macpup-a postoje i drugi derivati Puppy Linux-a, među kojima sigurno možete pronaći onaj koji Vam naviže „leži“.

Ostavite komentar