Instalacija dodatnih paketa i neophodnih programa

Kako se podešava UBUNTU sistem?

Kako instalirati programe za UBUNTU?

Uputstvo za početnike, sa slikama i detaljnim uputstvom?

– Instalirali smo UBUNTU operativni sistem i sada ćemo da se pozabavimo osnovnim podešavanjima sistema i instalacijom dodatnih aplikacija.

Drajveri – upravljački programi

– UBUNTU sadrži veliku bazu svojih drajvera koji budu instalirani sa sistemom. Kod većine slučajeva u startu budu instalirani svi osnovni drajveri (zvuk, mreža…), dok je za pojedine (wireless, modem, grafička kartica, …) potrebna naknadna instalacija. Pri prvom podizanju sistema ti drajveri budu ponuđeni za preuzimanje i instalaciju sa interneta. U pitanju su „Restricted Drivers“, tj drajveri koje prave proizvođači hardvera i koji su „restricted“ zbog toga što nije dostupan kod drajvera. Listu ponuđenih drajvera možemo videti, uključiti ili isključiti ako pokrenemo „System/Administration/Hardware drivers“. Instaliraćemo ih i restartovati sistem. Ukoliko još postoji hardver koji nije instaliran, najbolje rešenje je potražiti uputstvo za instalaciju na internetu. Ukoliko su svi drajveri instalirani i u upotrebi idemo na sledeći korak.

Podešavanje rezolucije i efekata

– Po instalaciji drajvera za grafičku kartu dešava se da ostane mala rezolucija ekrana. Rezoluciju ćemo najlakše podesiti ako otvorimo „System/Preferences/Screen Resolution“. Ako je u startu primenjena odgovarajuća rezolucija, detektovan naš monitor, nema potrebe da se bilo šta menja jer, u slučaju da se podesi nešto pogrešno, koriste se manje „user-friendly“ metode da se vrati predhodno stanje.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-rezolucija

– Desnim klikom na radnu površ otvorićemo „Change Desktop Background“. Otvara se prozor koji sadrži razna podešavanja izgleda radnog okruženja, počev od pozadine, teme, ikonica, fontova pa do vizuelnih efekata. Da bismo na najlakši način proverili da li je drajver za grafičku karticu dobro instaliran, otvorićemo karticu „Visual Effects“ i iz ponude odabrati „Extra“. Ukoliko dobijemo grešku tipa „ne može da se uključi“, ponavljam da je potrebno na internetu potražiti uputstvo kako se instaliraju drajveri i koji, za naš model grafičke kartice. U suprotnom, ako Extra efekti budu primenjeni, možemo primetiti da su prozori animirani kada se pomeraju, povećavaju i smanjuju, minimiziraju i maksimiziraju… Ovo znači da je dobar drajver instaliran i u upotrebi.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-efekti

Instalacija neophodnih programa

– Svi programi koji su podrazumevano instalirani sa sistemom, kao i oni koji će naknadno biti instalirani, nalaze se unutar menija „Applications“, razvrstani po kategorijama. Prečicu ka određenom programu stavljamo na desktop ili na gornji panel prevlačenjem (levim tasterom miša) i puštanjem ikonice iz „Applications“ menija.

– Programi i unapređenja (updates) za UBUNTU se preuzimaju i instaliraju sa određenih servera. Sada ćemo to podesiti. Otvorićemo „System/Administration/Software Sources“. Posle unošenja bezbednosne šifre korisnika, otvara se prozor „Software Sources“. Unutar prve kartice, „Ubuntu Software“ možemo odabrati koju vrstu programa želimo da nam bude dostupna za instalaciju. Vidimo da se softver deli na četiri grupe (main, universe, restricted i multiverse), čije detaljno objašnjenje možemo pronaći ovde i nije loše ostaviti sve četiri opcije uključene. Osim toga, poželjno je za „Download from“ odabrati „Main server“. Prelazimo na karticu „Updates“, gde ćemo odabrati koju vrstu unapređenja želimo da instaliramo i u kom vremenskom intervalu. Preporučljivo je da se označe „Important“ i „Recomended“ unapređenja, s tim da se mogu označiti sva unapređenja (biće ih mnogo više češće, nije preporučljivo za dialUp korisnike). Pod „Automatic Updates“ ako ostavimo selektovano „Daily“, svaki dan po uključenju računara bićemo obavešteni ukoliko postoje neka unapređenja i bićemo u mogućnosti ih (ili odaberemo samo neke) instaliramo. Unapređenja se tiču samog sistema, bezbednosti, propusta, kao i svih programa koje imamo instalirane.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-software-sources

– Kada smo sve podesili, prilikom zatvaranja prozora biće zatraženo da se osveži baza i time primene izmene, pa ćemo kliknuri „Reload“. Programe možemo instalirati na više načina, ja ću predstaviti najlakši način, putem aplikacije „Add/Remove…“ koja se nalazi u meniju „Applications“. Ukoliko želimo da nam bude prikazan sav dostupan softver, dovoljno je u meniju „Show“ odabrati „All available applications“ i možemo krenuti u pretragu željenog programa među preko 3.000 dostupnih programa svih mogućih namena. Pretragu možemo vršiti unošenjem termina u polje „Search“, ili po kategorijama koje su izlistane sa leve strane. Programe odabiramo označavanjem (stavljanjem kvačice). Kada smo završili pretragu i odabrali šta želimo da instaliramo, kliknemo na „Apply Changes“ da bi započelo preuzimanje paketa sa predhodno odabranog servera i instalacija programa. Dešava se da želimo da instaliramo neki program koji se ne nalazi na toj listi, već moramo da sami preuzmemo program sa Interneta i ručno ga instaliramo. Tada se instalacija izvršava u zavisnosti od toga koju vrstu paketa peuzmemo. Najbolje je prvo potražiti .deb verziju  željenog programa. DEB datoteke je dovoljno preuzeti sa interneta i duplim klikom pokrenuti instalaciju (slično kao .exe na windowsu), dok uz ostale vrste datoteka uvek dođe i uputstvo za instalaciju ili se potraži uputstvo na Internetu.

Lista programa za instalaciju – preporuka

– Od programa koji su instalirani sa sistemom, izdvojio bih:

  • OpenOffice.org – paket programa za obradu teksta, pravljenje prezentacija, tabela, baza podataka… alternativa Microsoft Office paketu. Programi se nalaze pod „Applications/Office“
  • GIMP – profesionalni program za obradu slika, alternativa Adobe Photoshop-u. Program se nalazi pod „Applications/Graphics“

– Kada je u pitanju instalacija osnovnih programa, postoje razne verzije programa za istu namenu, tako da se izbor svodi na ukus korisnika. Ja bih izdvojio smo neke koje lično koristim:

  • Amarok, XMMS – programi za reprodukciju audio fajlova, alternative Windows Media Player-u i Winamp-u
  • Movie Player – podrazumevano instaliran, koristi se za reprodukciju video fajlova. Program se nalazi pod „Applications/Sound&Video“. Kada se prvi put pusti film, biće ponuđena instalacija kodeka, koje treba obavezno instalirati
  • VLC media player – vrlo popularan multimedialni plejer, otvara i pušta sve…
  • Phatch Photo Batch Processor – program za rad sa slikama. Mogućnost editovanja mnoštva slika odjednom
  • Gwentview – program za pregledanje slika, sadrži i jednostavne alatke za obradu
  • K3B – program za narezivanje CD/DVD-ova, ISO imidža
  • RAR – program za rad sa kompresovanim .rar datotekama
  • KPDF, Okular – programi za pregledanje .pdf dokumenata
  • Krusader – program za rad sa datotekama, alternativa Total Commander-u
  • Mozilla Firefox – preinstalirani WEB preglednik. Program se nalazi pod „Applications/Internet“
  • Mozilla Thunderbird – e-mail klijent
  • Ktorrent – program za preuzimanje torenata
  • DC++ – program za preuzimanje preko HUB-ova (local P2P)
  • Pidgin – podrazumevano instaliran program za četovanje. Koristi sve poznatije čet klijente (MSN, ICQ, AIM, IRC, Yahoo, Google Talk…). Program se nalazi pod „Applications/Internet“
  • aMSN – čet klijent, alternativa Windows Live Messenger-u
  • Inkscape – program za rad sa vektorskom grafikom, alternativa Corel-u
  • FileZilla – odličan FTP klijent
  • Bluefish Editor – program za kreiranje WEB prezentacija, podržava sve moguće formate
  • Avidemux – Video editor i konverter
  • LiVES – napredni video editor, alternativa NERO Vision i Ulead Video Studio
  • gtk-recordMyDesktop – program za snimanje sadržaja desktopa u ogg i ogv video formate male veličine i odličnog kvaliteta.
  • Akregator – Odličan RSS feed čitač
  • Wine – program koji omogućava instalaciju i korišćenje softvera pravljenog za MS Windows sisteme

– Skoro svi navedeni programi mogu da se instaliraju korišćenjem „Add/Remove“ aplikacije.

– Postoji mnoštvo predloga i lista programa na Internetu, na ovoj stranici možemo videti jednu od njih. Neki proizvođači softvera uporedo sa verzijama programa za Windows, prave i verzije za druge operativne sisteme, tako da postoje i sledeće verzije za Linux, kao što su Opera, Picasa, Internet Explorer… isto tako mnogi programi pravljeni za GNU/Linux postoje i u verziji za Windows sisteme, recimo VLC player, Gimp, OpenOffice paket i drugi.

– Ukoliko je korisnik vezan za određeni program koji radi samo u Windows okruženju, uz pomoć programa „Wine“ moguće je instalirati velik broj Windows programa da rade pod Linuxom. Ako ne može ni preko Wine, pomoću aplikacije „VMware“ će sigurno moći, jer ovaj program omogućava instalaciju celog sistema da radi unutar Linuxa.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-efekti-sphere

Compiz Fusion i 3D efekti

– UBUNTU koristi programe koji omogućavaju mnogobrojne vizuelne efekte, počev od providnih ivica prozora, do 3D sfere koja sa može videti na slici iznad. Sa UBUNTU 8.04 program „Compiz Fusion“ dolazi podrazumevano instaliran u verziji 0.7.5, međutim, nebi bilo loše odmah instalirati verziju 0.7.6. Pored toga trebaće nam i aplikacija za konfigurisanje mnogobrojnih plugin-ova koji su instalirani, „CompizConfig Settings Manager“. Dakle, krenimo redom:

– Pokrenućemo Terminal, „Applications/Accessories/Terminal“. Terminal je jedna od bitnih komponenti UBUNTU sistema, nisam je hteo predstaviti dok ne dođem do dela gde ćemo ga iskoristiti za nešto. Dok  desktop okruženje nije postojalo, sav rad na Linux-u se obavljao preko terminala. Isto kao što se kod Windows-a koristio DOS (pre win95…). Terminal možemo koristiti za sve operacije, od kojih se mnoge ni ne mogu odraditi drugačije. Terminal ima svoj jezik, čije osnove će svako vremenom savladavati i koristiti redovno. Komande su „case sensitive“, što znači da se mora paziti na velika i mala slova. Komande koje ćemo zadavati u terminalu ću samo površno objašnjavati, da korisnik otprilike zna šta radim. Dakle, otvorićemo terminal i ukucati:

sudo gedit /etc/apt/sources.list

– Ovom komandom smo pozvali da se fajl sources.list, koji se nalazi na putanji /etc/apt/, otvori pomoću tekst editora, programa „gedit“. S obziom da se fajl sources.list može prepravljati samo administrator, komandom „sudo“ smo to naznačili i zbog toga će nam biti zatraženo unošenje šifre. Fajla sources.list smo mogli otvoriti i pokretanjem „Computer“ iz menija „Places“ pa „Filesystem/etc/apt/sources.list“, ali nam nebi bilo dozvoljeno snimanje napravljenih izmena, jer je fajl zaštićen i samo administrator može da ga briše, premešta ili menja sadržaj. Posle unosa šifre otvara nam se fajl sources.list. Idemo skroz dole i ispod dodamo ova dva reda:

deb http://ppa.launchpad.net/compiz/ubuntu hardy main
deb-src http://ppa.launchpad.net/compiz/ubuntu hardy main

– Kada smo dodali redove, snimimo sa („File/Save“ ili „ctrl+s“) i zatvorimo prozor. Ovim smo dodali dve nove adrese za preuzimanje programa, u našem slučaju za „Compiz Fusion“ i sada je potrebno osvežiti bazu da bi naš zahtev za instalaciju bio prihvaćen. Vratili smo se u Terminal. Ukucaćemo sledeću naredbu:

sudo apt-get update

– Kada se ažurira baza, ukucaćemo

sudo apt-get install compiz compiz-gnome

– Započinje instalacija programa koju treba pratiti i u slučaju da bude zatraženo odgovarati potvrdno. Kada je instalacija završena, ostaje još da instaliramo „CompizConfig Settings Manager“. Ukucaćemo sledeću naredbu:

sudo apt-get install compizconfig-settings-manager

– U slučaju da je „CompizConfig Settings Manager“ ranije već bio instaliran i korišćen, umesto poslednje komande treba ukucati:

sudo apt-get upgrade

– Kada je sve instalirano, potrebno je restartovati računar, a zatim pokrenuti „System/Preferences/CompizConfig Settings Manager“ i pred nama se pojavljuje aplikacija sa preko 60 pluginova za korišćenje.

Emerald – menjanje izgleda okvira prozora

– Emerald je aplikacija koja omogućava menjanje izgleda okvira prozora. S obzirom da ćemo uraditi čistu instalaciju, biće potrebno preuzeti teme za „Emerald“ preko interneta. Gnome-Look je sajt koji nudi mnoštvo tema, ne samo za „Emerald“, već i za mnoge druge aplikacije, pozadine za desktop, kursore…. Treba odabrati „Beryl Emerald Theme“. Preuzete teme su uglavnom kompresovane, te ih je potrebno raspakovati, desni klik pa „Extract Here“, da bi se dobio fajl sa ekstenzijom „.emerald“. Kada se pokrene „Emerald Theme Manager“ iz menija „System/Preferences“, odabere se „Import“ i navede na raspakovanu temu. Da bismo sve ovo mogli da uradimo, potrebno je prvo instalirati program. Otvorimo Terminal i ukucamo komandu:

sudo apt-get install emerald

– Posle instalacije bi trebalo uraditi još jednu stvar. Naime, kod UBUNTU 8.04 sam imao problem da se posle restarta sistema uopšte nisu videle ivice prozora. Restartovaćemo sistem, preuzeti neku temu sa odavde, pokrenuti „Emerald Theme Manager“, instalirati temu pomoću opcije „import“ i selektovati je da bude primenjena. Restartovaćemo samo desktop sa „ctrl+alt+backspace“. Ukoliko se u nekom momentu izgube ivice prozora, prvo ćemo otvoriti Terminal i ukucati:

emerald – -replace

– Da ne bude zabune, treba ukucati emerald, razmak, dve crtice, replace. Ovim smo vratili okvire prozora, ali posle restarta sistema opet ih neće biti. Zbog toga ćemo zadati ovu komandu da se pokrene svakim podizanjem sistema. Otvorićemo iz menija „System/Preferences/Sessions“. Idemo na „Add“, upisujemo:

  • Name – bilo šta, recimo Emerald
  • Command – emerald – -replace
  • Comment – bilo šta, recmo tema

– Zatim kliknemo „OK“ pa „Close“. Ovim smo postavili komandu u „startup“ i nećemo imati više problema sa tim.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-efekti-emerald

– Za vizuelne efekte, teme, dodatke, vidžete i ostalo trebalo bi mnogo vremena da se opišu. Samo bih nabrojao još neke od njih: AVN – Advanced desktop navigaror, Screenlets, Google Widges, Kiba Dock…

Lokalizacija na srpski jezik i podešavanje tastature

– Pokrenućemo „System/Preferences/Keyboard“. Otvara se prozor „Keyboard Preferences“ gde ćemo otvoriti karticu „Layouts“. Vidimo da u polju stoji samo USA raspored tastature. Kliknućemo „Add“, pa u novom prozoru iz menija „Layouts“ odabrati „Serbia“ i u meniju „Variants“ ostaviti „Default“. Kada smo odabrali, kliknemo „Add“ i vidimo da se ispod „USA“ rasporeda pojavio i „Serbia“. Ovim smo dodali ćirilični raspored tastature, a sada ćemo da dodamo i latinični. Ponovimo isti postupak, dakle ponovo „Add“, pa iz menija odaberemo „Serbia“, ali u meniju „Variants“ ovaj put odaberemo „Latin“. Dodali smo i latinični raspored tastature i sada možemo da odredimo koji od tri rasporeda će biti podrazumevani (označmo tačkicom u koloni „Default“) i kliknemo „Close“.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-keyboard

– Sledeće što ćemo uraditi je da dodamo opciju za brzo menjanje malopre kreiranih rasporeda tastature.

– Desnim tasterom miša kliknućemo na prazan prostor gornjeg panela i odabraćemo „Add to Panel…“. Otvara se prozor u kojem imamo ponuđene opcije koje možemo dodati na taj panel. Iz liste ćemo odabrati „Keyboard Indicator“ i kliknuti „Add“. a zatim „Close“. Vidimo da se na panelu pojavila opcija indikatora rasporeda tastature. Za menjanje rasporeda dovoljno je kliknuti na indikator levim tasterom miša. Sada ćemo kliknuti desnim tasterom miša na opciju „Keyboard Indicator“, odabrati „Move“ i postaviti indikator na željeno mesto na panelu. Da bismo zaključali poziciju i sprečili slučajno pomeranje indikatora, ponovo ćemo desnim tasterom miša kliknuti na njega i označiti „Lock To Panel“. Kad god se podigne sistem ili se otvori neka aplikacija u koju se unosi neki tekst, uvek će biti primenjen podrazumevani (default) raspored. Indikator nam omogućava da na lak način odabiramo engleski, ćirilicu ili latinicu, u zavisnosti od potrebe.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-layout

– UBUNTU operativni sistem je lokalizovan na srpski jezik, kao i mnoštvo programa koji se koriste. Ukoliko koristimo neki program koji nije lokalizovan na srpski jezik, uvek postoji opcija da ga sami prevedemo na srpski i time pomognemo korisnicima našeg podneblja koji ne poznaju engleski jezik dovoljno. Da bismo prebacili kompletno UBUNTU okruženje na srpski jezik, pokrenućemo „System/Administration/Language Support“. Otvara nam se prozor sa podužom listom jezika, odakle ćemo obeležiti „Serbian“. Napominjem da ćemo odabirom „Serbian“ jezika dobiti ćirilično okruženje. Ukoliko želimo latinicu, kao alternativu srpskom možemo odabrati „Croatian“, tj hrvatski jezik. A možemo označiti i oba, pa naknadno menjati da vidimo koji će nam više odgovarati. Kada smo označili željeni jezik okruženja kliknućemo „Apply“ i posle unosa sigurnosne šifre započeće preuzimanje odabranih paketa sa Interneta i njihova instalacija.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-dodavanje-jezika

– Posle instalacije biće zatražen restart sistema, s tim da odmah možemo odabrati da nam podrazumevano (default) okruženje bude na jeziku koji smo malopre instalirali. Posle restarta biće ponuđeno da li da nazivi pojedinih foldera budu takođe prevedeni na odabrani jezik (Dokumenti, slike, muzika….) i pred nama će se pojaviti okruženje lokalizovano na željeni jezik.

Štampači, skeneri i ostale periferije

–  UBUNTU sadrži poveću bazu upravljačkih programa – drajvera, koji nam omogućavaju da na brz i lak način osposobimo hardver za upotrebu. Ukoliko se jave pojedini problemi, rešenje uvek možemo pronaći na Internetu.

Instalacija štampača

–  UBUNTU podržava gotovo sve poznatije marke i modele štampača. Štampač se može povezati direktno na kućište gde je sistem, a moguće je i koristiti štampač koji je povezan na neki računar u lokalnoj mreži, bilo da je na tom računaru instaliran UBUNTU ili Windows.

– U većini slučajeva kada je štampač spojen i kada se uključi, biće odmah prepoznat i samo ćemo dobiti poruku da je štampač spreman za upotrebu.

–  Kada je štampač direkno spojen na računar, uključimo ga i iz menija „System“ odaberemo „Administration/Printing“. Otvara se prozor „Printer configuration“ gde ćemo kliknuti na „New Printer“. UBUNTU će zatim potražiti štampač i zatim će se otvoriti prozor u kojem započinjemo instalaciju pronađenog štampača.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-stampanje-1

–  Selektovaćemo prvu opciju, koja se odnosi na USB štampač i kliknuti „Forward“. Ubuntu će aktivirati pretragu drajvera i prvo će nam biti ponuđeno da odaberemo marku našeg štampača, u mom slučaju „HP“, i idemo korak dalje. Ako UBUNTU ne sadrži u bazi odgovarajuće drajvere i bili smo prinuđeni da sa Interneta preuzmemo drajvere za naš štampač, u ovom koraku se odabere donja opcija „Provide PPD file“ i navede se na preuzeti drajver.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-stampanje-2

–  Sledeće što će nam biti ponuđeno je da odaberemo tačan model našeg štampača, u mom slučaju „LaserJet 1018“. UBUNTU će nam sa desne strane ponuditi drajvere za odabrani štampač, od kojih ćemo odabrati preporučene (recomended) ikliknuti „Forward“.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-stampanje-3 instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-stampanje-4

–  Ostalo je još da upišemo ime štampača (ili ostavimo ponuđeno) i kliknemo „Apply“. Bićemo vraćeni na početni prozor „Printer Configuration“, s tim da će sada u listi štampača biti dodat naš štampač. Odabraćemo naš štampač i sa desne strane možemo da damo naredbu „Print Test Page“ da bi odštampali probnu stranu. Pored toga tu se nalaze sva podešavanja za štampač, raspoređena po karticama.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-stampanje-5

Instalacija štampača preko lokalne mreže

–  Štampač mora biti spojen na neki od računara unutar lokalne mreže. Takođe na računaru gde je spojen štampač mora biti „šerovan“, tj mora se omogućiti deljenje štampača u mreži.Ako je na tom računaru gde je spojen štampač instaliran OS Windows, instaliraćemo štampač na sledeći način:

–  Otvorićemo „System/Aministration/Printing“. Prvo ćemo selektovati „Server Settings“ i sa desne strane označiti opcije koje se tiču mreže.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-stampanje-7

–  Zatim ćemo odabrati „New Printer“ i posle pretrage umesto odabira USB štampača odabraćemo „Windows Printer via SAMBA“. Da bismo mogli instalirati štampač na ovaj način, moramo na UBUNTU imati instaliranu „Sambu“, koja omogućava umrežavanje sa Windows računarima. Ukoliko bude zatraženo Samba se mora instalirati. Kada odaberemo „Windows Printer via SAMBA“, sa desne strane kod opcije „smb://“ kliknućemo „Browse“ i pronaći, a zatim i odabrati štampač sa mreže i kliknuti „OK“.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-stampanje-6

–  Sledi postupak odabira marke, modela i drajvera za štampač, kao što je slučaj kod instalacija direktno spojenog štampača. Ako na kraju uspemo odštampati probnu stranu, znači da je štampač uspešno instaliran.

Instalacija i korišćenje skenera

–  Do sada sam imao mogućnosti da koristim samo jedan skener pod UBUNTU. U pitanju je Canon Lide 25 i za njega nije potrebno apsolutno ništa dodatno instalirati. Dovoljno je pokrenuti aplikaciju „XSane Image Scanner“ koja služi za skeniranje, a nalazi se podrazumevano instalirana u meniju „Applications/Graphics“. Odmah po startovanju aplikacije vrši se detekcija skenera i otvara se radno okruženje gde imamo mogućnost raznog podešavanja, u zavisnosti od toga šta i na koji način želimo da skeniramo.

instalacija-podesavanje-ubuntu-sistema-skeneri

The following two tabs change content below.
Serviser računara, laptopova, pametnih telefona. | Detektovanje i otklanjanje kvara, nadogradnja, čišćenje, softverski problemi, računarske mreže... | Aktivno se bavim grafičkim i WEB dizajnom od 2006. godine | Specijalnost: WordPress - dizajn i izrada tema, instalacija i nadogradnja sajta, održavanje, zaštita, SEO. | Edukacija korisnika