Vladimir Jojić – kele

Ostavljanje ličnih podataka na Internetu, bezbedno ili ne?

Kako podaci na internetu utiču na stvarni život?

Ko zna, kako je saznao i šta može da učini?

- Zamislite situaciju u kojoj nosite transparent na kojem su jasno ispisani osnovni podaci o Vama, recimo ime, prezime i adresa. I taj transparent nosite svakodnevno, gde god išli, u školu, na posao, u šetnju gradom, kupovinu, u diskoteci…

- Zamislite situaciju da na taj transparent još dopišete i brojeve telefona, datum i mesto rođenja, e-mail, zanimanje, naziv škole, omiljene aktivnosti, omiljena mesta koja posećujete, razna opredeljenja (versko, seksualno, političko…), zalepite na njega 20-tak ličnih fotografija… I nosite taj transparent sa sobom gde god išli.

- Za kraj zamislite situaciju u kojoj izrađujete stotine kopija tog istog transparenta, stanete na trg u centru, stavite povez preko očiju i date po jedan primerak svakoj osobi koja priđe i zatraži to od Vas.

U realnom životu verovatno većini osoba ovako nešto nebi palo na pamet, ali na Internetu ista ta većina upravo drži taj transparent iznad glave…

Društvene mreže (social networking sajtovi)

Društvene mreže na Internetu su u poslednjih nekoliko godina postale fenomen koji u jednu ruku pokazuje do kojih granica je razvoj tehnologije dosegao, po posećenosti i popularnosti na samom vrhu su među WEB servisima, na neki način pokazuju da ne postoji granica na kojoj se mora stati, jer sve što danas vidimo na Internetu može biti kroz godinu dana unapređeno do tolike mere da bi nam sada delovalo neverovatno, neshvatljivo… Svaki put kada pomislimo da je gotovo sa novim idejama, pojaviće se sigurno neka koja će napraviti totalni preokret u našim životima.

Sa druge strane, društvene mreže predstavljaju samo još jedan korak dalje ka potpunom zanemarivanju realnosti, otuđenju, izolaciji od okoline, menjaju naš pogled na svet oko sebe, sele nas u zamišljen svet gde možemo da se predstavimo drugima kako god želimo ili kako bi želeli da izgledamo u realnosti, gde možemo izvući veću pažnju i popularnost nego u stvarnom životu, mesto na kojem se osećamo prirodnije i koje nam više odgovara u odnosu na stvarnost…

Ljudi sa površnim shvatanjem veličine, mogućnosti i moći Mreže (Interneta), gde najviše spadaju mladi, tinejdžeri, ali i starije osobe, osim što jako lako i brzo postaju robovi društvenih mreža, olakim shvatanjem tog okruženja i nepromišljenim postupcima mogu lako da dovedu probleme u svoj realan život. Garantujem da većina mladih u rasponu od 12-25 godina starosti, koji poseduju računar i članovi su jedne ili više društvenih mreža, imaju mnogo više prijatelja na internetu nego u stvarnom životu. Sa prijateljima iz stvarnog života pre će komunicirati putam mreže nego što će pozvati nekog od njih u šetnju, na piće… Ista ta grupa korisnika će, bez mnogo oklevanja, ispuniti svoj profil sa što više informacija o sebi da bi se što bolje predstavila u sredini u kojoj svaka informacija može da bude koliko korisna toliko i opasna po samog korisnika. Najvažnije je imati što više prijatelja i što više lepih komentara i „lajkova“, sve ostalo je manje-više nebitno.

Facebook, kao jedna od najpopularnijih i u celom svetu raširenih društvenih mreža, u poslednjih nekoliko godina uselila se u većinu domova u našoj zemlji. Osnovno shvatanje principa na kojem funkcioniše Facebook, ali i ostale društvene mreže (eng. Social Networks) je da je to mesto preko kojeg korisnici mogu međusobno da se povežu, dodaju jedni druge za prijatelje, učestvuju u raspravama na otvorenim temama,  stvaraju nova prijateljstva, izraze svoje mišljenje, osećanja, formiraju grupu na osnovu određenih shvatanja ili ciljeva ili pristupe nekoj od grupa, podele sa prijateljima i dragim osobama neku lepu vest, fotografije sa raznih dešavanja… Sve u svemu, Facebook, kao i druge društvene mreže, većini prosečnih korisnika služi za zabavu, upoznavanje, druženje, popunjavanje raznih upitnika, kvizova, za igranje, podržavanje raznih grupa… Mnoge kompanije i političke stranke u celom svetu služe se društvenim mrežama (pogotovo Facebook-om) za reklamiranje, prikupljanje simpatizera, glasova pred predstojeće izbore… Postoje stranice nevladinih organizacija, raznih humanitarnih društava, religije, poznatih ličnosti, ali ima i onih besmislenih sa još besmislenijim sadržajem. Sve što je malopre navedeno korisnik može da kontroliše: korisnik odlučuje da li će prihvatiti poziv za prijateljstvo, korisnik odlučuje da li će postaviti komentar na nečijem zidu ili će „lajkovati“ nečiju sliku, korisnik odlučuje da li će se priključiti nekoj od mnogobrojnih grupa u mreži… Sve deluje bezbedno i korisnik se oseća kao da drži stvari pod kontrolom. Da li je tako?

Informacija

Jedna od najvažnijih i najvrednijih stvari u biznisu, kako u realnom životu, tako i na Internetu, jeste informacija. Kada je Internet u pitanju, Google apsolutno dominira na polju prikupljanja informacija i na osnovu korišćenja tih informacija izgradio je veliko carstvo, za petama su mu velike društvene mreže i ostali koji toliko žele da otkinu što veće parče „kolača“. Google, pored najpoznatije „Google pretrage“, nudi korisnicima razne servise, među kojima su Gmail, Docs, Calendar, Reader i drugi. Od nedavno Google je pokrenuo i svoju verziju društvene mreže, „Google+“ i još neke servise različitih namena. Svi ti servisi su besplatni za korisnike, za većinu se može reći da su veoma korisni i široko prihvaćeni u svetu, ali samim tim što koristimo neki ili više tih servisa mi Google-u pružamo povratne informacije o sebi: šta volimo, šta ne volimo, koja su naša interesovanja, politička pripadnost, seksualno opredeljenje, odajemo svoje navike, tajne… U osnovi, bez tih povratnih informacija koje neki Internet pretraživač ili sličan servis prikuplja o korisniku, servis nebi mogao da radi kako treba i da pruži korisniku što bolju uslugu. Da uzmemo za primer Google i njegov servis za pretragu „Google Search“:

• Na osnovu informacije o korisniku koja je svima dostupna jer predstavlja unikatnu adresu korisnika povezanog na internet – IP adrese *, Google u startu ima informaciju u kom delu sveta živimo, tačnije u kojoj zemlji, čak i u kom gradu, što je pozitivno jer na osnovu te informacije rezultati pretrage će biti povezani sa geografskim područjem gde se korisnik usluge nalazi i shodno tome rezultati pretrage će biti servirani tako da daju najpreciznije informacije i pruže korisniku baš ono što pokušava da pronađe.

* Na osnovu IP adrese, standardnim upitom u servis za proveru IP adrese, ne može da se sazna adresa, ime i perzime korisnika, već samo naziv Internet provajdera i država u kojoj se provajder nalazi. Navedene detaljne informacije (adresu, ime i prezime…) ima samo Internet provajder korisnika, koji te krajnje adrese dodeljuje svojim potrošačima (u Srbiji: Telekom, SBB, SezamPro, EUnet…). IP adrese redovnih potrošača su u većini slučajeva dinamične, tj provajder ih menja s vremena na vreme.

• Ukoliko imate kreiran nalog, recimo „Google nalog“ i konstantno ste prijavljeni jer koristite i druge Google servise (Gmail, Reader, Google+…), u tom slučaju dinamička IP adresa više nije važna kod pretrage jer Google „zna“ da ste to Vi bez obzira koja IP adresa Vam je dodeljena. U ovom slučaju pri Google pretrazi korisnik pruža mnogo više informacija na osnovu kojih Google već može da zna vaše zanimanje, interesovanja, eventualne probleme sa kojima se nosite, koje sajtove često posećujete, sadržaj svih tih sajtova… Bukvalno sve što korisnik ukuca u polje za pretragu Google prikuplja i koristi da, sa jedne strane da što bolje rezultate pretrage, a sa druge strane da plasira reklame koje su u što užoj vezi sa informacijama koje je prikupio o korisniku. Opšte je poznato da Google većinu svog profita izvlači iz reklama plasiranih na razne načine, a informacije koje prikuplja od korisnika svojih servisa koristi da bi nam servirao upravo one reklame koje bi nas mogle zanimati. Toliko su efikasni u prikupljanju informacija da se često prelazi granica o kršenju ljudske privatnosti. 

Drugi Internet pretraživači, društvene mreže i većina besplatnih servisa koriste sličnu strategiju kao što to radi Google. Sa jedne strane ja kao korisnik dobijam na besplatno korišćenje odlične servise, dok sa druge strane samim korišćenjem tih servisa omogućavam kompaniji da profitira. Iz razgovora sa prijateljima i rodbinom zaključio sam da je većini najvažnije da je besplatno, ostalo ih ne zanima, mada ima i onih koji u ovom načinu „saradnje“ između kompanije i korisnika vide velik problem, smatraju da su prevareni…

Uskoro nastavak, ukoliko imate zanimljiva iskustva ili informacije vezane za ovu temu, možete postati saradnik i dodati nekoliko Vaših redova…